Više puta smo pisali o tome da li je jeftinije voziti se na struju ili ne. Zavisi od toga da li punite automobil na javnim punjačima koji su besplatni, na brzim punjačima koji mogu biti skuplji od klasičnog goriva, i to dosta, ili punite kod kuće gde imate mogućnost instalacije sopstvene proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, na primer u vidu fotonaponskih panela montiranih na krovu porodične kuće ili pomoćnih objekata, čime možete dosta uštediti.

Naš kolega Perica Rajković ima dosta iskustva sa punjenjem električnih automobila kao i dopunjivih hibrida, a takođe i najveći fan Toyote na ovim prostorima Goran Jurković je pisao o svom iskustvu s plug-in hibridom, pa predlažemo da u opciji za pretragu, ili u rubrici Testovi, potražite nešto od navedenog.

Danas prenosimo jedno viđenje s francuskog sajta auto-moto.com. Oni pišu o situaciji u svojoj domovini.

„Punjenje strujom je jeftinije od dopunjavanja tečnim gorivom. Ovaj argument često koriste branioci električne energije. Zaista, dok je benzin u Francuskoj ponovo u proseku tek premašio dva evra po litru, cena dopune strujom se čini mnogo atraktivnijom. Tako EDF procenjuje cenu između „1,5€ i 4€ otprilike za 100 kilometara, naspram 6 do 9€ za vozilo sa motorom SUS“.

Međutim, ova procena nije egzaktna nauka. U stvari, to se može promeniti u zavisnosti od vrste dopune, korišćenog terminala,… Naše kolege iz globalno poznatog lista Figaro su tako platile cenu. Tokom probne vožnje modela MG Marvel R, koja je organizovana između Pariza i Sent-Meneoulda (Marne), platili su cenu sličnu onoj za automobil na benzin.

Tako je njihovo vozilo tokom prvog zaustavljanja u Remsu pokazalo da ima kapacitet baterije 47%, za 118 kilometara vožnje. Pola sata kasnije, dopunom na punjaču s maksimalnom snagom od 85 kW, baterija se oporavila za 40%. Autonomija je povećana na 230 kilometara, dok im je novčanik rasterećen za 28,74 evra.

Za isti domet, dizel vozilu koje troši šest litara na stotinu kilometara bi trebalo 13,8 litara goriva. Što iznosi (prema njihovoj računici tog dana) 27,73 evra. Jedan evro manje nego za dopunu električnom energijom.

A u povratku kapacitet baterije pada na 17%, preporučljivo je da se zaliha energije povrati do nivoa od 80%, „što iznosi 52 kWh punjenja“ prema testeru. Ovo odgovara nužnom vremenu ne kraćem od 42 minuta punjenja po ceni od 0,871 evra po minutu. U prevodu, potrebno je 36,58 evra za dostizanje 223 kilometra autonomije. To je jedan evro na svakih 6,09 kilometara na autoputu.

Da ne spominjemo da je struja daleko od toga da se oporezuje na isti način kao što se „fiskalizuje“ benzin ili dizel. Takođe je činjenica da je Francuska veliki proizvođač ove energije. Ali, moramo spomenuti i da su vremena čekanja astronomska, a neretko i terminali ne rade. Ukratko, ima još posla da se energetska tranzicija učini prihvatljivom.

Prema ovome, kolege su doživele slično iskustvo kao i naš Peki. Čak i u jakim privredama kao što je francuska, problemi postoje. I ostaje da se doda da. što se Srbije tiče, jedino „ima smisla“ kupiti baterijski automobil ako imate svoje dvorište, garažu ili parking mesto, na kojem možete instalirati punjač. Ovo bi možda imalo smisla imajući u vidu da kod nas cena struje nije na ekonomskom nivou, na kakvom jeste u zapadnoj Evropi, ali ni cene benzina i nafte nisu iste kod nas, već su takođe niže.

Ono „ima smisla“ iz prethodnog pasusa je pod navodnicima, s obzirom na to da do nas dolaze informacije o tome da se u nadležnim javnim preduzećima Srbije prave planovi za sprovođenje restriktivnih isporuka struje na jesen. Shodno tome, ne da nema smisla, nego je potpuno bogohuljenje u našoj domovini razmišljati o vožnji na struju.

Dodatno, ako bi se kupovina električnog automobila mogla u ovom trenutku i u ovoj zemlji smatrati neodgovornim potezom, onda je pozivanje na odobravanje državnih podsticaja, kao i sam čin promocije i dodele istih, vredan ozbiljnijeg, institucionalnog bavljena tim delom.