Sve o gastronomiji

[Hawk]

Ovo je tema u kojoj ćete dobivati informacije/vijesti/novosti/podatke na području gastronomije!
Sveobuhvatna tema samo za ljubitelje hrane!

Sadržaj postavljaju isključivo MODERATORI podforuma !

[Y a v u z z']

---

Grčka kuhinja - savršenstvo mediteranske gastronomije

---

Hobotnica sa žara u hladu masline na terasi konobe uz Egejsko more, uz čašu dobrog vina i lagani povjetarac na koži nigdje nema tako dobar okus kao u Grčkoj.

Grčka gastronomija bogata je poput i njezine povijesti. Ona je sastavni dio grčke kulture i društva. Grčka kuhinja obiluje primamljivim bojama, zdravim namirnicama i opojnim mirisima. Zbog toga se njezina popularnost proširila i daleko izvan granica Grčke. Glavne karakteristike ove kuhinje su svježe i prirodne namirnice, voće i povrće, začini, maslinovo ulje i jednostavnost pripreme.
Mediteranska klima savršena je za uzgoj voća, povrća poput bresaka, jabuka, grožđa, naranči, nektarina, preko dinja i lubenica do oraha, badema i lješnjaka. I more nudi mnoštvo svojih plodova pa su na grčkim tanjurima često riba, lignje i hobotnice. Ovce i koze koje slobodno pasu na bujnim pašnjacima daju kvalitetan i aromatičan sir poput čuvene fete, a i njihovo meso je sočno.
Važan dio grčke gastronomije je i neponovljiva atmosfera, jer hobotnica sa žara u hladu masline na terasi konobe uz Egejsko more, uz čašu dobrog vina i lagani povjetarac na koži nigdje nema tako dobar okus kao u Grčkoj jer se taj ugođaj ne može ponoviti nigdje drugdje. Gdje god da se uputite u Grčkoj možete biti sigurni da ćete dobro jesti, a sve od Atene, Santorinija, Zakhyntosa do Krete možete pronaći restorane, konobe i male lokale u kojima ne smijete propustiti probati lokalne specijalitete.


Zanimljivo je još i da prva kuharica potječe iz Grčke, a napisao ju je Archestratos oko 300.g.pr.n.e.
Svijet je Grčkoj zahvalan na brojnim specijalitetima poput mesnih jela gyrosa, souvlakija, kebaba, nazvanim prema načinima na koje se meso priprema. Tu je pohani sir u kuglicama, sfougata. Grčka kuhinja je nezamisliva bez tzatzikija - osvježavajućeg umaka od grčkog jogurta s usitnjenim krastavcima i češnjakom. Tzatziki je savršeni prilog u vrućim ljetnim danima, a mnogima je omiljeni ljetni obrok svakako grčka salata koja u jednom tanjuru savršeno dočarava cijelu filozofiju grčke gastronomije - svježe, zdravo, šareno i prije svega, ukusno.
Kao što prije jela ne smijete propustiti kušati ouzo, grčki liker od anisa koji se pije kao aperitiv, tako svaki obrok morate završiti tradicionalnim desertom poput lokumadesa, grčkih uštipaka ili sočne grčke halve.

[Y a v u z z']

---

TURSKA GASTRONOMIJA

---

Kebab, doner, burek, baklava, kadaif, alva…toliko je puno asocijacija kada se spomene turska kuhinja, koja je s razlogom svrstana među najboljim i najukusnijim na svetu. Baš kao i sama turska kultura, njena kuhinja se ogleda u spoju istoka i zapada. Ako razmislimo samo koliko je plemena, naroda i carstva prešlo preko njene teritorije onda ne treba da nas čudi odakle tolika raznolikost. Neka je svako od tih istorijskih putnika ostavio po jedan recept, ukus ili začin dobija se prava gastro bogatstvo.U pogledu poljoprivrede Turska je najrazvijenija zemlja u Evropi a na svetskom nivou zauzela je 7. mesto. Ona je među pet proizvođača u svetu po proizvodnji : čilija, bibera, plavog patlidžana, krastavca, luka, lešnika, boranije, meda, maslina, ovčijeg mleka, paradajiza, lubenice, dinje, pistaća, oraha, smokava i šećerne repe. Među žitaricama najviše se proizvodi pšenica, ječam i kukuruz.Turska je retka zemlja koja poseduje sve i ona savrseno zna kako da iskoristi svoja prirodna bogatstva. I upravo zbog izuzetno bogatog obradivog zemljišta i umerene klime Turska je u stanju da sama proizvodi većinu neophodne hrane, sastojaka i začina, a to je ono što garantuje svežinu i izvanredan ukus hrane. Turci vole da osete osnovni ukus hrane, a činjenice da imaju izbor uvek svežeg i neprskanog nemaju potrebu da menjaju ukus dodavanjem nepotrebnih začina i soseva. U Turskoj paradajiz i dalje ima ukus paradajiza a jagnjetina ukus jagnjetine.Čitajući, lako možete saznati puno o istoriji ove zemlje, mozete čuti orijentalnu muziku, naučiti po koji pokret iz njihovog plesa, pronaći slike nekih od najstarijih kulturno-istorijskih građevina ali je teško opisati bogatsvo turske kuhinje na par strana, a svakako jos teže dočarati njene mirise i ukuse, njih jednostavno trebate neposredno probati i uzivati u njima. To je ono u čemu su Turci najbolji – u uživanju i razgovoru tokom dugog obeda, jer kod njih ishrana ne predstavlja samo proces „popunjavanja“ praznog želuca vec je to citav ritual a oni veoma vode računa o gastronomskom bontonu. Nezamislivo je da porodica nema bar jedan zajednički obrok tokom dana, a to je uglavnom doručak, koji oni shvataju veoma ozbiljno. Iako imate mogucnost da na svakom koraku jedete „s nogu“, Turci se ipak i dalje drže tradicije kada je u pitanju obedovanje i vole da tokom večere sa porodicom podele stvari koje su tog dana radili. A ono sto je zasigurno je da se na meniju nikad nece naci samo jedno jelo, već je to bogat repertoar koji obavezno pocinje čorbom a zavrsava se nekim od slatkih specijaliteta u kome su oni neprevaziđeni.Međusobni uticaj između turske kuhinje i njenih susednih zemalja ( Grčka, Sirija, Jermenija, Iran ) je ogroman i to je razlog zasto ćete naći mnoga zajednička jela u tim zemljama. Sama balkanska kuhinja ima puno sličnosti sa turskom i zbog toga nam mnogi od njihovih specijaliteta nisu strani. Da li mi ličimo na njih ili oni na nas manje je bitno. Važno je da se prepustimo izvrsnim jelima, opijajućim mirisima i očaravajućim ukusima i da tokom našeg boravka u Turskoj poput pravih hedonista dozvolimo sebi koji zalogaj više. Jer zaista, prava šteta bi bila da prilikom posete Turske ne probamo sva ta gastronomska čuda i specijalitete koja nam se nude na svakom koraku. I nesumljivo ćete biti na slatkim mukama kada budete uvideli koliko toga ona ima da ponudi.U zavisnosti od dela Turske koji posećujete susrešćete se i sa različitom kuhinjom. Na teritoriji blizu 800.000 km² normalno je da svaka regija ima nesto specifično i drugačije u odnosu na druge. Kako budete putovali kroz Tursku tako će vam se i ponuda menjati.Zapadna Turska i Egejska obalaU ovoj regiji oseća se jak uticaj otomanske gastronomije. Upotreba pirinča je ogromna i nesumljivo je da ćete uz bilo koje jelo dobiti i porciju pirinča sa strane. Riba i morski plodovi se u ovom delu Turske jedu u obilatim količinama i u njima možete uživati tokom čitave godine. Ono što svakako morate probati je „dolma“ ( slično naših sarmama – punjene mesom i pirinčem) i „mezze“ ( predjelo – koje nudi ogroman izbor malih zalogaja).





Crno more

Kuhinja u ovoj regiji je takodje bogata ribom a s druge strane ima veliki uticaj na balkansku i slovensku kuhinju. Glavna jela ovog kraja su : „pide“ ( tursku pizza ), riba i „kuru fasulye“ ( beli pasulj sa ljuto začinjenim mesom).





Anadolija – jugoistočna Turska

Bez sumnje ovo je prava regija za sve mesoždere. Tipično jelo za ovu oblast je dobro poznati kebab ( napribližnije našim ražnjićima – grilovano meso u Turskoj). Ovde je hrana je bogata začinima a svakako nezaobilazno jelo su raznovrsni slatkiši , od kojih niko ne preskače „kraljicu kolača“ – baklavu.





Iako postoji velika razlika u ishrani medju regijama 3 stvari su im zajedničke i deo su svih tradicionalnih jela.Yoğurt ( čita se „jourt“ )Odmah na početku važno je istaći da turski i naš jogurt nisu ista stvar. Turski jogurt je ekvivalent našem kiselom mleku. Stoga se jogurt u Turskoj ne pije on se jede. Jogurt je poreklom iz centralne Azije a usled kretanja nomadskih turkijskih naroda njegova upotreba se proširila i u Evropu a naročito na balkanske krajeve. Sama rec „yoğurt“ je nastala od turskog glagola „yoğurmak“ sto znaci „mesiti“. Turci uglavnom jedu jogurt uz slana jela, on je gust i ima nagoveštaj kiselosti. U supermarketima možete pronaći jogurt od 1 kg i više. Çay ( čita se „ćaj“)Mozda mislite da Turci piju najviše kafe na svetu, ali zapravo glavni izvor kofeina u Turskoj je čaj. Čaj je u Turskoj institucija i predstavlja znak gostoprimstva. Turski čaj je verzija crnog čaja, veoma jakog i intenzivnog ukusa, i moguće da ćete u prvom gutljaju osetiti gorčinu ali posle par gutljaja ćete se navići i počeće da vam prija. Čaj ima tamno crvenu boju i prilikom naručivanja mozete traziti da bude „açik“ ( u bukvalnom prevodu „otvoren“, ali se misli na jačinu samog čaja) ukoliko vam je osnovni ukus prejak. Priprema se na poseban način i sluzi se u malim staklenim čašama „çay bardaği“. To je piće koje se pije tokom čitavog dana i u bilo kojoj prilici. A nestašicu istog doživeli bi kao i nestašicu vode.




Türk Kahvesi

( turska kafa )U mnogim jezicima je usled političkog eufemizma termin “turska kafa“ zamenjena i preimenovana u lokalne varijante, tako da danas postoje : „grcka kafa“, “arapska kafa“, “jermenska kafa“, “bosanska kafa“, i kod nas dobro poznata „domaća kafa“. Ali sve su to različiti nazivi za isti napitak u kojem mnogi od nas uživaju. Treba znati da turska kafa nije vrsta kafe vec njen način pripreme. 1640. godine je otvoren prvi kafe ( coffehouse ) na svetu upravo u Istanbulu. Kada naručujete tursku kafu treba da odredite njenu jačinu, odnosno slatkoću. Tako vam se nude 3 mogućnosti : ako želite jaku kafu bez imalo šećera naručite „sade kahve“ ( u bukvalnom prevodu naručujete „jednostavnu kafu“), ako ste ipak za kafu sa malo šećera zatražite „orta kahve“ ( „srednja kafa“ ), a ako ste ljubitelj veoma slatke kafe onda ćete svakako pitati za „şekerli kahve“ ( „zasladjena kafa“ ). Turska kafa se pije iz „fincan“ ( keramičke šoljica, mada se u nekim našim krajevima koristi i izraz findžan). Važnost kafe za tursku kulturu ogleda se u reci „doručak“, na turskom „kahvalti“, koja u bukvalnom prevodu znači „pre kafe“. Svakako ukoliko ste već u poseti Istanbulu, ili nekom drugom gradu u Turskoj, nemojte da propustite da popijete pravu „tursku kafu“.