“Pronađen” pionir elektromobilnosti u SADu

Nasuprot verovanju da su električni automobili nastali tek kada je Ilon Mask preuzeo kormilo Tesle, oni su zapravo bili na ulicama još krajem 19. veka. Naravno, nikada nisu zaživeli u većoj meri, pošto su oni pogonjeni motorima s unutrašnjim sagorevanjem goriva bili pristupačniji i generalno civilizovaniji, ali ostaće zapisano da je davne 1900. godine na američkim putevima bilo više automobila na struju nego onih sa SUS motorima.

Tek početkom sedamdesetih godina prošlog vek, kada je Jenkije zahvatila naftna kriza, ideja o električnim automobilima se ponovo rodila, ali većina njih je bila kompaktnih dimenzija, sa izuzetno skromnomom autonomijom.


Najpoznatiji je slučaj s onim nazvanim Citicar, o kom smo ranije pisali, a u američkoj saveznoj državi Kolorado je nedavno pronađen primerak proizveden od strane firme za koju sigurno nikada niste čuli. Reč je o kompaniji koja zapravo još uvek posluje pod imenom Unique Mobility (UM) dok se model zvao Electrek.

https://i.imgur.com/a0qehT3.jpg

https://i.imgur.com/5XPBDo5.jpg

Proizvodio se od 1979. do 1982. godine i danas su primerci ovog modela izuzetno retki, pa pronaći nekoga od njih, i to još u gotovo kompletnom stanju je velika retkost.

Ono što sigurno privlači najviše pažnje kod Electreka jeste podatak da je od prvog dana zamišljen kao četvorotočkaš za celu porodicu, za razliku od ranijih mikroautomobila poput već spomenutog Citicara.

Stigao je kao odgovor na naftnu krizu, i trebalo je da donese revoluciju sličnu onoj koju smo videli uzrokovanu od strane Tesle tri decenije kasnije. Pretpostavljalo se da je fabriku napustilo između pedeset i sto jedinica, a većina kupaca su zapravo bile privatne firme koje su javnosti htele da pokažu kako ih je (navodno) briga za životnom sredinom.



Ovaj konkretni primerak se nalazi u blizini grada Inglvud u Koloradu, gde se Electrek zvanično i proizvodio. Podatak koji ćemo odmah primetiti jeste onaj koji otkriva koliko je školjka zapravo očuvana. Daleko od toga da je Electrek privlačan automobil (štaviše, po mišljenju autora ove priče je “ružan je ko grob”), a pokušaj da se izgradi neka posebnost nije dao najbolje rezultate.

Ali, karioserija je razvijena od plastike ojačane staklenim vlaknima i još uvek ne pokazuje godine. Osoba koja je uslikala ove fotografije kaže i da je enterijer u jako očuvanom stanju i da jedino nedostaju sedišta.

Izvor