-
Elden Ring (2022)
Posle dugo vremena i odigranog mora Souls igara što iz kuhinje From Software-a što iz drugih kompanija mogu slobodno sebe svrstati u veterana žanra. Iako nisam bio sklon tome da probam baš sve naslove ovog tipa, par njih mi je dovoljno odvuklo pažnju da sam zaista uživao u prelasku - ali i dalje Souls serijal ostaje u srcu. Moram priznati da From to radi najbolje. Kao što prva ljubav zaborava nema tako i igre gospodina Mijazakija imaju poseban šarm koji drugi izdavači ne mogu da postignu u dovoljnoj meri. Od momenta kada sam prvi put upalio Demon's Souls na PS3 pa sve do istoimenog remastera, Bloodborne-a i Dark Souls 3, moj afinitet prema ovom podžanru akcionih RPG-ova je sve više rastao i donekle kulminirao sa ovim naslovom za koji sada pišem recenziju.
Elden Ring je dugo očekivana igra koju je skoro cela komuna sa groznicom iščekivala. Od prvog trejlera pa sve do grozničavog čitanja svake objave koja je bila vezana za razvoj ove igre, Elden Ring je stekao gotovo status izgubljenog blaga. Mnogi su posle više od tri godine smatrali ovu igru vaporware-om, ili da Martin kasni sa pisanjem kao što radi i sa svim svojim romanima. Na kraju je stiglo olakšanje u vidu izjave da je gospodin Martin samo radio na građenju sveta i da je sve ostalo u domenu scenarista iz From Software-a. A svet koji je izgradio je nešto najbolje do sada viđeno u žanru!
Posle provedenih 40 sati u igri a možda i više jer igram na Xboxu pa ne mogu detaljno proveriti satnicu, mogu samo reći da je world building u ovom naslovu i više nego kompetentan, tj. likovi i dijalozi koji se mogu videti su mnogo bolji nego u prethodnim igrama i sam početak pruža dovoljno da polako uplovite u avanturu ovakvih razmera. Možete zamisliti samo osećaj kada vas dočeka naslovni ekran sa definitivno najboljom muzikom od svih prethodnih izdanja. Doduše to je samo moje lično mišljenje ali ova numera na dobrim slušalicama ili na dobrom zvučnom sistemu vas može samo oduvati. Nešto zaista neponovljivo makar meni.
Manje tužnih tonova kombinovanih sa veličanstvenim segmentima daju tu neku epsku notu koja do sada nije sretana u Souls igrama. Ovde depresija ne udara od samog momenta buđenja nego se polako plasira na kašičicu dok u određenim momentima ne dobijete lopatu u glavu i shvatite tragičnu priču cele dinastije koja je dovela do lomljenja Elden Ringa. Na samom početku možda će neki „konci“ biti malo problematični da se „uhvate“ ali sa vremenom i prolaskom preko većih bossova dobijate bitne delove priče koja dobro progredira i kvalitetno se „vari“.
Ceo zaplet počinje sa Kraljicom Marikom iliti progenitorskim božanstvom u ovom svetu koja je izrodila dinastiju polubogova – čuvara prstena. Razbijanjem prstena nastale su velike rune koje su svakom od njih davale određene sposobnosti i uzdizale ih na nivo vrhovnih vladara određene regije. Zbog korupcije i opijajuće moći, svaki od tih čuvara je postao opasan i da bi se prsten obnovio potrebno je da se svaki od njih te rune odrekne. Pošto je to u suštini nemoguća misija, prizvani su tzv. Tarnished ili ljudi proterani iz „Lands Between“ da bi neko od njih uzeo sve rune, povratio moć i postao „Elden Lord“.
Iako zaplet deluje dosta slično u odnosu na druge igre iz Souls serijala, način na koji je priča prezentovana u ovoj igri je možda najbolji do sada. Dijalozi imaju mnogo više smisla, postoje otvorene reference i priča se može mnogo lakše pratiti. Ne brinite, imaćete mogućnost da čitate gomile teksta vezane za određene iteme ali opet bitna je kombinacija svih elemenata koji čine skladnu celinu. Ko zna možda su scenaristi uzimali časove od Martina jer sve deluje mnogo ispoliranije.
Igra počinje relativno benigno, možete izabrati lika, uraditi customizaciju kao i uvek, izabrati klasu što je najvažnije i otisnuti se na putovanje u stilu „from zero to hero“. Ima više klasa moje možete izabrati, na početku moram da kažem da je za novopridošlice Vagabond možda i najbolja klasa ako žele klasičan gejmplej. Samurai je neka zlatna sredina koju sam iskreno želeo da zaobiđem posle Sekira i Nioha jer mi je dosta japanskog vajba barem neko vreme.
Za veterane najbolji je definitivno Prisoner jer ima najbolje raspoređene statove i možete lako upgrade-ovati dalje lika odatle u zavisnosti od željenog stila igre. Astrologer je klasičan mag dok je Confessor donekle paladinska klasa jer može da radi support u co-op modu sa Faith čarolijama. Veoma interesantan izbor koji je meni lično bio udoban i planiram da igram barem još jednom sa Astrologerom zbog neverovatno jakih spell-ova koji su predivno urađeni. Ostale klase su mešavina prethodnih i ako vam se lik vizuelno sviđa slobodno navalite.
Posle kreativnih blokada i tri različita builda igre, Elden Ring je definitivno pokazao da From Software ide u pravom pravcu kada je u pitanju razvitak serijala. Sitni tehnički problemi mogu pokvariti kompletan utisak ali priča, mehanike i build kombinacije koje su mnogobrojne, predstavljaju odlično iskustvo za ljude sa dovoljno vremena. Novajlije trebaju biti spremne za zahtevnu krivulju učenja ali sve ostalo je dovoljno olakšano da ovo bude najkompletnija i najpristupačnija Mijazakijeva igra.
