Privitak 325
Hasan Dudić
Hasan Dudić je srpski kantautor i pevač narodne muzike prepoznatljiv po pesmama „Crna ženo sa očima plavim“, „Ti mi više nisi drug“, „Čaše lomim“, „Došlo vreme, izdaje me snaga“, „Sad je kasno za novi početak“ i drugima. Rođen je 21. jula 1957. godine u Šapcu. Živi i radi u Beogradu.
BIOGRAFIJA
Malo je poznata činjenica da je Hasan u Mladosti bio bokser. Muzikom je počeo da se bavi već sa 13 godina kada su ga prijatelji sa kojima je trenirao boks prijavili na takmičenje „Zlatni glas“ gde je osvojio prvo mesto. Usledili su nastupi po kafanama u rodnom Šapcu, a prvu singl ploču Dudić je snimio 1974. godine. Na njoj su bile pesme „Zora rudi, dan osviće“ i „Kad neverna draga ode“. Iste godine je objavio ploču sa numerama „Kad ljubavi dođe kraj“ i „Pokloni mi ljubav, pokloni mi sebe“ koje je napisao njegov brat od tetke Šaban Šaulić.
Usledili su singlovi „Lutam sam“, „Koštana“, „Iako si tuđa žena“, „Prođe mladost i lepota“ i druge. Veliku popularnost donela mu je pesma „Crna ženo sa očima plavim“ koja se 1981. godine našla na njegovom prvom albumu. Od tada do 2005. godine izdao je 12 albuma i nekoliko kompilacija. Njegove ploče su u bivšoj Jugoslaviji imale tiraže veće od pola miliona primeraka. Pevao je sa velikim zvezdama narodne muzike u zemlji i inostranstvu. Pisao je i pesme i za druge izvođače, poput Šabana Šaulića, Halida Bešlića, Zlate Petrović, Ane Bekute, Ljube Aličića i drugih. Hasan Dudić je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina bio braku sa pevačicom Zlatom Petrović sa kojom ima sina Mikija. Nakon toga je bio oženjen Draganom Dudić sa kojom se razveo nakon 25 godina braka. Bio je učesnik rijaliti programa „Farma 3 “ i „Parovi 3“, a javno je priznao da je ostao bez svega kako bi platio kockarske dugove svog sina Mikija.
DETINJSTVO, MLADOST I OBRAZOVANJE
Hasan Dudić je rođen 1957. godine u radničkoj porodici u Šapcu. Otac mu je bio obućar, a majka domaćica. Ima dve godine mlađeg brata. Njegov pokojni deda je bio učesnik Narodnooslobodilačkog rata i streljan je u šumi Šicara, nedaleko od Šapca. Uprkos tome što se teško živelo, imao je srećno detinjstvo, ni u čemu nisu oskudevali. U osnovnoj školi je bio prosečan đak, ali uvek najmlađi jer su đaci u to vreme redovno ponavljali razrede. To što je bio uvek najmlađi i najmanji u razredu u njemu je izazivalo revolt, pa su ga mnogi stariji upamtili kao oštrog dečaka. Ipak, nije smeo da bude mangup jer je otac bio veoma strog i nije dozvoljavao da mu sinovi vreme provode na ulici. Sve se promenilo kada je otac 1969. godine otišao da radi u Nemačku. Hasan je, kako kaže, postao raspušteno dete ulice.
Sa 11 godina ga je Ljuba Zemunac prvi put doveo u Beograd, gde je živeo kod jednog bračnog para i prodavao gipsane skulpture u Zemunu, Beogradu, Pančevu i okolnim mestima. Posle toga je počeo da trenira boks, a 1970. godine su ga kolege bokseri prijavili na muzičko takmičenje „Zlatni glas“ gde je osvojio prvo mesto. Međutim, na početku nije imao nameru da se bavi muzikom, jer mu je glavna preokupacija bio boks. Nastupao je povremeno u Šapcu i okolini, a tek kasnije u „Gradskom podrumu“ u Beogradu. Zatim su usledili nastupi u hotelu „Maljkovac“, restoranu „Kovač“ i drugim kafanama na Ibarskoj magirstrali.
KARIJERA
Svoju prvu ploču Hasan Dudić je snimio sa 17 godina. Na njoj su bile pesme „Zora rudi, dan osviće“ koju je napisao Milijan Rafailović i „Kad neverna draga ode“ čiji tekst je potpisao Dragi Avramović. Muziku je komponovao Ilija Spasojević, a Dudić je pevao uz pratnju njegovog ansambla. Iste godine je objavio numere „Kad ljubavi dođe kraj“ i „Pokloni mi ljubav, pokloni mi sebe“ koje je napisao Šaban Šaulić.
Sledeće godine je s Ansamblom Slobodana Spasojevića snimio ploču sa pesmama „Lutam sam“ i „Ja od sreće plačem“. Tekst za prvu pesmu je napisao on, a muziku za obe je komponovao Šaban Šaulić. Reči druge pesme pisao je Mileta Nikolić. Hasan Dudić je svojim talentom, ali i mladošću plenio pažnju ljubitelja narodne muzike. Pratio je Šabana na njegovim turnejama, ali i sam pevao širom Jugoslavije. Četvrtu ploču izdao je 1976. godine. Na njoj su bile pesme „Koštana“ i „Ti si kriva što sad patim“. Napisao ih je zajedno s Bratislavom Mitićem, Zanetom Dudićem i Milanom Mitrovićem sa čijim orkestrom je i otpevao pesme. Iste godine se u prodaji pojavio njegov novi singl sa pesmama „Iako si tuđa žena“ i „Prođe mladost i lepota“ koja je za veoma kratko vreme postala hit. Obe numere su pisali Dudić i Šaulić, a ploču je objavio PGP RTB. Na njegovom narednom singlu koji je objavljen 1977. godine bile su pesme „Budi jaka i kad gubiš“ koju su napisali Dudić i Miodrag Ž. Ilić, te njegova obrada narodne pesme „Oj, devojko mala“ koju je aranžirao Šaban Šaulić.
U pratnji orkestra Miće Nikolića je već naredne godine snimio ploču „Što me rodi majko“ sa osam novih pesama, uključujući „Što odlaziš moja srećo“, „Voleo sam je“, „Šta će mi ovaj život“, „Jedne oči plave boje“ i drugima. S istim orkestrom je 1992. godine snimio album „Otišla je ona“. Većinu numera sa te ploče napisao je Mića Nikolić, dok su tekstove, između ostalih, pisali Milenko Jakišić i Hasanova tadašnja supruga Dragana Dudić. Pored naslovne, obeležile su ga numere „Kazni je sudbino“, „Hoću samo da je vidim“, „Voleo sam je“ i druge. Nastavio je praksu da svake godine objavljuje novi materijal, pa se tako 1993. godine u prodaji pojavio novi CD Hasana Dudića pod naslovom „Hej, moji drugovi“. Na njemu su bile pesme „Previše si hrabra“, „Tri godine“, „Pesma sinu“. Većinu numera je komponovao sam Dudić, dok mu je sa tekstovima pomagao Stevica Spasić, Milenko Jakišić, Dragana Dudić i drugi. Posle četiri godine diskografske pauze, Produkcijska kuća „Renome“ je 1997. godine objavila Dudićev album „Nije lako biti sam“ sa deset novih pesama. Izdvojile su se „Sirotan“, „Ne pitaj me majko šta mi je“, „Ta je žena varala me“, „Ja pripadam samo tebi“ i druge. Trinaesti studijski album Hasan Dudić je izdao 2004. godine pod naslovom „To je ljubav ta“. Pored naslovne, na tom CD-u su bile pesme „Hej živote, šta mi radiš“, „Gorićeš u paklu“, „Vino tugom blažim“, „Nisam bio loš prema tebi“, „Gdje je žena mog života“ i druge. U septembru 2010. godine postao je učesnik treće sezone rijaliti programa „Farma“ koji je emitovan na programu Televizije „Pink“. Među učesnicima je bila i njegova bivša supruga Zlata Petrović i njen tadašnji suprug Zoran Pejić Peja, televizijski voditelj. Dudić je na „Farmi“ ostao 21 dan. Pet godina kasnije je postao učesnik treće sezone rijaliti emisije „Parovi“, koja je emitovana tokom 2015. godine. Dudić je diskvalifikovan zbog fizičkog sukoba sa Jelenom Golubović. Otvoreno je priznao da je pristao na učešće kako bi vratio dugove svog sina Mikija. Dudić je komponovao pesmu „Ja sam žena, nisam stena“ koju je otpevala Ivana Šašić na Saboru narodne muzike Srbije 2019. godine. Numera je osvojila prvu nagradu festivala za kompoziciju. Naredne godine je na istoj manifestaciji otpevao pesmu „Ej, Neno, Neno“.
PRIVATNI ŽIVOT
Hasan Dudić je rođen 1957. godine u Šapcu. U rodnom gradu je završio osnovnu školu, ali nije nastavio školovanje jer su mu boks i muzika bili važniji. Kada mu je otac otišao u Nemačku, kako kaže, počela je da ga vaspitava ulica. Sa 11 godina e upoznao Ljubu Zemunca sa kojim se družio neko vreme. Dve godine kasnije počeo je da peva, a prvi album je snimio sa 17 godina. U periodu od 1978. do 1984. godine bio je u braku sa pevačicom Zlatom Petrović, za koju kaže da ju je „poveo sa vašara“. Sa druge strane, njegova bivša supruga tvrdi da ju je Hasan Dudić poveo na svoje turneje, te da je bio toliko ljubomoran da je, dok je pevala morala da gleda u pod kako ne bi gledala u druge muškarce. Bilo kako bilo, iz te ljubavi rodio se njihov sin Miki, a pevač tvrdi da ih je Zlata napustila kada je bio beba, te da je Miki odrastao sa njim, tetkom i bakom. Nakon toga, Hasan se drugi put oženio. Bio je u braku sa Draganom Dudić skoro 25 godina, a kada su se rastali odlučio je da proda kuću i poslovne prostore u Šapcu. Tokom poslednje dve decenije Hasan Dudić se u srpskim medijima više pojaviljivao zbog zdravstvenih problema, problema sa dugovima koje je napravio njegov i Zlatin sin, te učešća u rijaliti programima. On i Zlata su se neretko prepirali preko medija, a Hasan je optužio obe svoje bivše supruge da nisu bile tu kada ih je najviše trebao. Srpski tabloidi su 2018. godine objavili da su se Zlata i Hasan pomirili te da su praznike proslavili zajedno sa sinom Mikijem, snahom Milicom, te unucima Vasilijem i Vasilisom. Dudić je tom prilikom otkrio da će sa bivšom suprugom da snimi duet simboličkog naslova „Vrati se opet meni“ čiji stihovi su „Što me pitaš kako živim, da l‘ za mene sreće ima, kad znaš dobro da sam i ja gde je mesto nesrećnima. Vrati se opet meni, sa mnom si cvetao, sa mnom i veni.“ Beogradski mediji su 2021. godine objavili da je pevač hospitalizovan zbog teškog oblika novog virusa korona. Imao je obostranu upalu pluća i teško je disao. Ponovo je hospitalizovan polovinom novembra iste godine. Tada se svojim pratiocima na društvenim mrežama javio sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Nakon što je izašao iz bolnice kazao je da je korona nanela veliku štetu bubrezima, srcu, pankreasu i drugim organima. U martu 2022. godine pevač je objavio da je ogorčen što nije dobio nacionalnu penziju, te da mu ne preostaje ništa drugo nego da štrajkuje glađu ispred neke ustanove u Beogradu. Tada je kazao da invalidska penzija koju prima nakon nesreće, nije dovoljna da pokrije ni osnovne troškove. Priznao je da je očajan i da ne zna šta da uradi, osim da skoči sa zgrade.
DISKOGRAFIJA
1974. Zora rudi dan osviće
1974. Kad ljubavi dođe kraj
1975. Lutam sam
1976. Koštana
1976. Iako si tuđa žena/Prođe mladost i lepota
1977. Oj, devojko mala/Budi jaka i kad gubiš
1979. Tužna je nedelja i datum ovaj/Pošao bih da te tražim
1980. Crna ženo sa očima plavim
1982. Sad je kasno za novi početak
1981. Kad vreme učini svoje
1981. Crna ženo sa očima plavim
1982. Hasan Dudić
1983. Ne mogu biti tvoj
1984. Ti si mala Crvenkapa (Sa Orkestrom Branimira Đokića)
1985. Hej, noći lude.
1987. Još uvek je sanjam
Još uvek je sanjam
1989. Eto to mi je
1990. Što me rodi majko (Sa Orkestrom Miće Nikolića)
1992. Otišla je ona (Sa Orkestrom Miće Nikolića)
1993. Hej, moji drugovi
1997. Nije lako biti sam
2004. To je ljubav ta
