Privitak 340
Džej Ramadanovski
Džej Ramadanovski je bio srpski folk pevač najpoznatiji po pesmama „Mrak, mrak“, „Ko se s nama druži“, „Sunce ljubavi“, „Imati pa nemati“, „Rađaj sinove“ i drugima. Rođen je 29. maja 1965. godine u Beogradu, a preminuo 6. decembra 2020 u rodnom gradu.
BIOGRAFIJA
Iz braka sa bivšom suprugom Nadom ima dve ćerke – Anu i Mariju. Ana bila je verenica pevača Adila Maksutovića s kojim ima sina Adrijana. Iako je muzika oduvek bila sastavni deo Džejovog života, prelomni trenutak za početak profesionalne karijere desio se 1987. godine kada su njegov talentat uočili kompozitor Aleksandar Radulović Futa i tekstopisac Marina Tucaković. Napisali su mu pesmu „Zar ja da ti brišem suze“ sa kojom je nastupio na festivalu „MESAM“ i osvojio treću nagradu publike. Posle manje uloge u filmu „Hajde da se volimo 2“ iz 1989. godine njegova karijera je krenula uzlaznom putanjom.
U periodu od 1987. do 2018. godine snimio je 13 studijskih albuma i isto toliko kompilacija. Nastupao je na festivalima, punio dvorane u Srbiji i regionu, te održao nekoliko velikih turneja po Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Australiji. Smatraju ga jednim od najboljih folk izvođača te generacije.
DETINJSTVO, MLADOST I OBRAZOVANJE
Džej Ramadanovski je rođen 1965. godine u višečlanoj romskoj porodici u beogradskom naselju Dorćol. Njegov otac Mazlam je bio obućar, a majka Barija je radila u komunalnom preduzeću „Zelenilo“. Upoznali su se na probama u Kulturno umetničkom društvu „Nikola Tesla“ sa Dorćola, gde je Mazlam svirao klarinet, a Barija igrala.
Godine 1972. Džej je upisao prvi razred u Osnovnoj školi „Braća Baruh“ na Dorćolu. Bio je odličan đak, imao je sve petice, a majka se trudila da u školu ide uredan i u pantalonama „na peglu“. Nakon što je otac odlučio da odseli u Austriju, njegovi roditelji su se razveli. Džej je pošao za njim, ali s obzirom da je pao razred, Mazlam ga je vratio u Beograd. Živeo je sa bakom Danicom Pekić u Skenderbegovoj 15, a majka je sa sestrama živela nekoliko kuća dalje. Tada je počeo da beži od kuće. Sa drugarima je igrao klikere, dane provodio na ulici, trošio babine pare u luna parku na Kalemegdanu, a tada je počeo i da se bavi džeparenjem. Kada bi ga majka videla na ulici, udarila bi mu šamar i poslala ga kući. Ipak, Džej nije odustajao, pa ga je socijalna služba poslala na „prevaspitavanje“ u dom za maloletnike. Međutim, on se i tada snalazio. Bežao je iz skoro svakog doma, a najduže je ostao u Domu „Vasa Stajić“ na Voždovcu čiji je štićenik bio skoro devet godina. Tu je završio autolakirerski zanat, a u šali je govorio da je postao „umetnički dekorater za limuzine“.
Za sebe je govorio da nije bio mangup, te da su svi izazovi bili samo snalaženjenje. Pošto je vrlo često bežao iz ustanova u kojima se zahteva disciplina, poslali su ga na služenje vojnog roka na hrvatskom ostrvu Vis. Šest meseci je proveo tamo družeći se sa Mišom Nikšićem, zloglasnim „lošim momkom“. Često su dane provodili u karantini jer su maltretirali ostale vojnike. Nakon toga dobio je prekomandu u građevinski vod u Splitu. Nadređenima je odmah rekao da je bolje da ga stave u samicu, nego da mu daju lopatu, pa je bio pošteđen teških poslova. Dobio je zadatak da, dok ostali vojnici kopaju, on čuva puške. Snalažljiv po prirodi, uspeo je da izbegne i taj posao, pa je plaćao drugim vojnicima da čuvaju puške, a on je džepario po gradu. U jednom intervjuu rekao je da je imao toliko novca da je ocu kupio veš mašinu i pločice za kupatilo. Po povratku iz vojske vratio se na ulicu. Nastavio je da džepari i prodaje garderobu. Sudbonosni susret desio se 1987. godine kada je pokucao na vrata Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute.
KARIJERA
Pre nego što je upoznao Marinu i Futu, Džej je povremeno pevao u „Klubu narodnjaka“. Najviše je voleo da peva pesme Muharema Serbezovskog „Zašto su ti kose pobelele druže“ i „U godini jedan dan“. Tu je upoznao i legendarnog Tomu Zdravkovića, velikog pevača, a još većeg boema. Ipak, prelomni trenutak desio se 1987. godine kada je Marina napisala pesmu „Zar ja da ti brišem suze“. Tada velika folk zvezda Vesna Zmijanac je tražila da ona otpeva tu pesmu, ali ju je Tucakovićeva namenila Džeju. Iste godine je sa tom pesmom nastupio na festivalu „MESAM“ i osvojio treću nagradu publike. Produkcijska kuća „Diskoton“ je 1988. godine izdala njegov prvi studijski album pod nazivom „Ljubio sam nisam znao“ na kome se našlo deset pesama uključujući naslovnu numeru. Izdvojila se pesma „Uspeo sam u životu“ koju je napisao Iso Lero Džamba, Džejov rođak i poznati „dorćolski don“. Numera „Slažeš li se ti“ i danas je jedna od Džejovih najpopularnijih pesama. Iste godine izašao je drugi album pod imenom „Zar ja da ti brišem suze“, a naslovna pesma je dobila i svoj muzički spot. Na tom albumu našlo se devet pesama. Ramadanovski je skrenuo pažnju na sebe, a kako je govorio, zahvaljujući menadžeru Radoslavu Raki Đokiću koji je bio i menadžer Saša Popovića i Lepe Brene, nije prokockao sve što je zaradio. Nakon što je 1989. godine odigrao manju ulogu u filmu „Hajde da se volimo 2“ interesovanje za njega je počelo da raste. Treći album je objavio iste godine pod naslovom „Jedan, dva“. Većinu pesma napisali su Marina, Futa i Zlaja Timotić, a posebno se izdvojila balada „Nikom nije žao kao meni“.
PGP RTS je 1995. godine izdao Džejov sedmi studijski album „S moje tačke gledišta“. Pesme „Dao bih ti brda i doline“, „Đelem, đelem“, „Ala bih te, ala, okitio mala“, te balada „Sunce ljubavi“ odmah su stekle naklonost publike i postale hitovi. U prodaji se sledeće godine pojavio album „Upalite za mnom sveće“ u izdanju Diskografske kuće „CentroScena“. Između ostalih, na tom albumu našle su se balade „Iznajmiću sobu s pogledom na te“ i „Dunav“ koje se smatraju najpoznatijim kafanskim pesmama. Duetska pesma „Nisam ja mali“ koju je otpevao sa Lepom Brenom, ostaće zapamćena i po vrlo zanimljivom spotu koji je u to vreme bio novitet na srpskoj muzičkoj sceni. Pesmu „Dan bez svetla“ koja je takođe objavljena na tom albumu napisali su Džej, Dino Merlin i Srđan i Toma Babović. Deveti studijski album pod naslovom „Na ivici pakla“ izašao je 1997. godine, a već sledeće Džej je objavio „Oprosti majko“. Većina balada koje su se našle na ta dva albuma redovan su deo repertoara kafanskih pevača. U periodu od 1995. do 1997. godine razne diskografske kuće objavile su čak pet CD-ova sa njegovim najpopularnijim pesmama. Godine 1999. je sa Futa bendom snimio album „Zato“ na kome je bilo osam novih pesma i sedam starih hitova. Pesmama „Zato“ i „Ti bi mogla da mi budeš ćerka“ Džej je ponovo dokazao da i bez balada važi za jednog od najpopularnijih folk muzičara u Srbiji. Dve godine kasnije objavio je jedanaesti studijski album pod nazivom „Ludo vino“. Ponovio je saradnju sa Futa bendom i Marinom Tucaković, a među autorima tekstova pojavljuje se i Ljiljana Jorgovanović. Osim numera „Ova mačka do mene“ i „Eto sada vidiš, eto sada znaš“ publika je zavolela i duetsku pesmu „Slavija“ koju je otpevao sa mladom kolegicom Minom Kostić. Godine 2003. Džej je objavio CD pod naslovom „Vozi, vozi“ sa devet novih pesma. Pored naslovne numere, izdvojile su se i pesme „Rano jutro, pola pet“, „Loša si danas“, „Laž i prevara“ i druge. U periodu od 2002. do 2018. godine u prodaji se našlo čak sedam kompilacija sa najvećim hitovima Džeja Ramadanovskog u izdanju raznih diskografskih kuća. Na „Grand festivalu“ 2008. godine otpevao je baladu „Imati pa nemati“, a dve godine kasnije pesmu „Zrno mudrosti“, za koje je govorio da predstavljaju delove njegove burne biografije. Obe numere imaju i po nekoliko miliona pregleda na „Ju Tjubu“ („You Tube“). Iako od 2003. godine nije objavio niti jedan novi album njegova popularnost među publikom raznih generacija nije prestala. Bio je rado viđen gost u kafićima i diskotekama u Srbiji, regionu i inostranstvu, te jedan je od retkih pevača čije koncerte velike dvorane rasprodaju u rekordnom roku. U jednom intervjuu je priznao da bi voleo da objavi knjigu pod naslovom „Bela žena“ u kojoj bi opisao ceo svoj život. Na žalost, ovaj san nije stigao da ostvari.
PRIVATNI ŽIVOT
Džej Ramadanovski je rođen 1965. godine u Beogradu. Njegovi preci su Romi poreklom iz Makedonije koji su posle Drugog svetskog rata došli u Beograd. Odrastao je na ulicama naselja Dorćol i nikada nije krio da su mu mladost obeležili džeparenje, kocka i poroci. Ipak, u jednom intervjuu je priznao da se ne stidi svoje prošlosti, jer da se stidi nečega što je radio ne bi bio to što je danas. Tom prilikom rekao je da bi ga bilo sramota da je napravio „neka odvratna, neljudska dela“, ali se tako nešto nikada nije desilo. Govorio je da su najzaslužniji za njegov veliki muzički uspeh Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa, te menadžer Raka Đokić i njegovi saradnici Lepa Brena i Saša Popović. Do 2007. godine bio je u braku sa Nadom Ramadanovski sa kojom je imao dve ćerke, Anu i Mariju. Nadu je upoznao 80-ih godina i to kao sestru jednog od njegovih najboljih drugova. Kada se vratio iz vojske ona je radila u jednom kafiću, ali iako su se sviđali jedno drugome, ta veza bila je zabranjena. Naime, ona je mogla da izađe u grad samo sa bratom i nisu sedeli u istom društvu. S obzirom da se njen otac i brat nisu slagali sa njihovom vezom, neko vreme viđali su se tajno. Kada je ostala u drugom stanju Nadina porodica morala je da prihvati Džeja. 1990. godine dobili su ćerku Anu, a kasnije i Mariju. Kao i većina boema, Džej je provodio noći i dane u kafani. Kockao je, pušio i pio, a Nada više nije mogla da podnese, pa je odlučila da se razvede. Brak su zvanično okončali 2007. godine. Iako više od deceniju nisu zajedno, pevač je često govorio da izuzetno voli i poštuje svoju bivšu suprugu, govorio je da je ona njegov „heroj“ i „kraljica“, te da je posle nje upoznao mnoge žene, ali ni jednu nije voleo kao nju. Tada je istakao da su u dobrim odnosima, te priznao da mu je Nada mnogo pomogla i kada je imao ozbiljnih zdravstvenih problema. Njihova starija ćerka Ana je bila verena za pop-folk pevača Adila Maksutovića. U oktobru 2013. godine dobili su sina Adrijana. Dva meseca kasnije, porodice Ramadanovski i Maksutović našle su se u centru skandala. Naime, Ana je prijavila Adila za zlostavljanje, nakon što ju je navodno pretukao u njihovoj porodičnoj kući. Ipak, nije želela da podnese krivičnu prijavu jer nije htela da otac njenog deteta završi u zatvoru. Adil je uporno tvrdio da je nije pretukao, nego da ju je „malo jače prodrmao“ jer je vređala njegovu majku. Džej, koji je uvek naglašavao da ne želi da se meša u njihove odnose, tada je izjavio da Adilu nikada neće oprostiti što mu je ćerku „odvalio od batina“. Nakon tog decembra 2013. godine odnosi među pevačima su postali vrlo loši. Džej nije mogao da pređe preko činjenice da je Adil tukao njegovu ćerku, a iako mu je Ana oprostila, njen otac mu to nikada nije mogao da zaboravi. Nekoliko godina kasnije Ramadanovski je rekao da mu je drago što su Ana i Adil sada u dobrim odnosima, a da će se sa zetom pomiriti tek kada mu se izvini za sve što je učinio. Maksutović je, sa druge strane i nastavio da tvrdi da nema razloga da se izvinjava, ali i da poštuje i ceni Džeja kao pevača i čoveka. Polovinom 2017. Džej je morao da se podvrgne operaciji srca, zbog zalisaka koji su posledica nezdravog života koji je vodio. Ipak, uspeo je da se oporavi i relativno brzo ponovo da zapeva. Tada je govorio da su mu veliku podršku pružale ćerke i bivša supruga, te da je zahvalan Bogu što mu je pružio još jednu šansu.
Preminuo je 6. decembra 2020. godine u Beogradu.
DISKOGRAFIJA
1988. Zar da ti brišem suze
1988. Ljubio sam nisam znao
1989. Jedan, dva
1991. Ko se s nama druži
1992. Blago onom ko rano poludi
1993. Rađaj sinove
1995. Sa moje tačke gledišta
1996. Upalite zamnom sveće
1997. Na ivici pakla
1998. Oprosti majko
1999. Zato
2001. Ludo vino
2008. Imati pa nemati
2010. Zrno mudrosti
